U nastavku ove stranice možete videti usluge koje pružamo iz oblasti katastarske geodezije.
Dokumentacija koja vam je potrebna kako biste legalizovali vaš objekat je sledeća:
• Geodetski snimak
• projekat izvedenog objekta u tri primerka
• dokaz o pravu korišćenja, svojini, zakupu
• dokaz o plaćenoj naknadi za gradsko građevinsko zemljište
• dokaz o uplati administrativne takse
Geodetski snimak je grafički prikaz stvarnog stanja na terenu, položaja i oblika objekata, infrastrukture, topografije i njihovih međusobnih odnosa.
Geodetski snimak po pravilu sadrži i visinsku predstavu terena, koja se može prikazati kotama i izohipsama.
Ukratko, geodetski snimak treba da sadrži:
• objekat koji je predmet postupka, sa koordinatama najmanje dve tačke prednje fasade (u državnom koordinatnom sistemu, Gaus-Krigerova projekcija),
• namenu, spratnost i bruto razvijenu građevinsku površinu u osnovi,
• sve ostale objekte na parceli, kao i položaje na susednim parcelama,
• postojeće ograde, infrastrukturne jedinice i priključke,
• položaje javnih i internih puteva i ulica,bandere, stubove nadzemnih vodova, šahtove, belege trasa podzemnih vodova,
• visinsku predstavu terena,
• granice katastarske parcele po katastru nepokretnosti, broj parcele i brojeve susednih parcela...
Elaborat geodetskih radova je niz dokumenata koji se izradjuju i predaju odgovarajućoj ustanovi ( Katastar , Sekretarijar za legalizaciju / ozakonjenje , tehnički prijem … ) da bi se izvršilo provodjenje promene koja je nastala izgradnjom na terenu i sprovela u katastru i slično .
Za ucrtavanje objekta u katastarskim planovima ili proširenje postojećeg objekta radi se elaborat geodetskih raadova za ucrtavanje objekta u katastarskim planovima . Sadržaj elaborata geodetskih radova je deo sa opštim podacima o objektu , lokaciji i investitoru i tehnički geodetski deo sa podacima merenja i skicom gde je novonastalo stanje prikazano crvenom bojom .
U slučaju elaborata geodetskih radova za ozakonjenje / legalizaciju sadrži sve predhodno navedeno i geodetski snimak koji se radi po Pravilniku i treba da ide gde i Izveštaj o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radova.
Kada posebni deo nekog objekta , stan , lokal , garaža , pomoćna prostorija … nije uknjižen a objekat je evidentiran u katastru radi se elaborat skica posebnog dela objekta t.j. elaborat geodetskih radova etažiranje na osnovu koga i dokaza o vlasništvu može uknjžiti poseban deo objekta .
Za potrebe tehničkog prijema izradjuje se Elaborat geodetskih radova za tehnički prijem koji sadrži deo za ucrtavanje
Obnova granica katastarske parcele (omeđavanje) je postupak obnavljanja međnih tačaka parcele, na osnovu podataka važećeg premera, dakle premera koji je zvanično validan u evidenciji Republičkog geodetskog zavoda (u katastru).
Međne tačke se na terenu obeležavaju belegama koje, u zavisnosti od terena, kao i u zavisnosti od želje i potrebe vlasnika parcele, mogu biti armirano-betonske belege (propisanih dimenzija: 10x10x50 sm), gvozdenim šipkama (po želji stranke), drveni kočićima, bolcnama u asfaltu ili betonu ili crvenom farbom na postojećem objektu ili ogradi.
Cilj obnove granica katastarske parcele je utvrđivanje vlasništva na terenu, a preduzima se u slučajevima kada dođe do spora između vlasnika/korisnika susednih parcela, kada se vrši kupoprodaja ili davanje u zakup parcele, kada je potrebno utvrditi način korišćenja parcela (na osnovu suvlasničkih udela) ili, jednostavno, kada nosilac nekog stvarnog prava na parceli želi pouzdano da zna gde su granice parcele. Naročito je važno izvršiti obnovu granica parcela pre izgradnje ograde, jer eventualna greška u pozicioniranju ograde može da bude izuzetno skupa, i to ne samo u novčanom smislu.
Parcelacija je postupak kojim se vrši podela površine i oblika parcele u katastru nepokretnosti. Uglavnom se jedna katastarska parcela deli na više njih ili se više spaja u jednu.
Parcelacija se radi u slučaju kada vlasnik ili korisnik poseduje katastarsku parcelu veće površine koju želi da isparceliše na manje parcele radi prodaje, a takođe i u slučaju da suvlasnici odnosno sukorisnici žele da svoje idealne delove pretvore u konkretne parcele, odnosno za dobijanje građevinske dozvole.
Za parcelaciju/preparcelaciju potrebno je prvo pribaviti informaciju o lokaciji.
U okviru nje su definisani urbanistički uslovi za formiranje katastarske parcele, gradjevinske parcele odnosno uslovima izgradnje na tom području. Na osnovu navedenog potrebno je izraditi projekat preparcelacije koji se izrađuje u saradnji urbaniste ( arhitekte ) i geometra, koji su registrovani i licencirani za tu vrstu posla.
Osnova za izradu projekta je katastarsko-topografski plan.
Katastarsko topografski plan služi kao podloga za projektovanje u gradjevinarstvu i urbanizmu.
Sadržaj katastarsko topografski plan su granice katastarske parcele , svi objekti , namena zemljišta , prateće instalacije ( vodovod , struja , kanalizacija , gasovod , telekomunikaciaj … ) , prateća putna mreža kao i visinska predstava terena a po specifičnoj potrebi naručioca i dodatne stvari .
Navedeni situacioni plan se radi iskljčivo po važećim Propisima i uvek se otvara predmet u nadležnom katastru da bi bio validan i upotrebljiv plan . On se izrađuje kao digitalni topografski plan i u štampanom papirnom obliku geodetski plan za potrebe kompletiranje projektne dokumentacije .
Navedeni digitalni plan možemo uraditi i kao digitalni model terena kompletno 3D prikazom terena , sa prikazanom kotom bilo koje tačke i izohipsama na celom terenu .
Katastarsko topografski plan je prva stvar i kao takva je osnova za projektovanje i izgradnju . Izuzetno je bitno da se uradi sa puno pažnje i posvećnosti jer svi kasniji poslovi su vezani za taj situacioni plan i svaka nepravilnost je skupa .
Naša bitna prednost je jer na terenu uspostavljamo mrežu geodetskih tačaka sa kojih se vrši snimanje i obeležavanje i time obezbeđujemo pozicionu stalnost i stabilnost , preciznost i kvalitet rada.
Situacioni, odnosno topografski plan takođe predstavlja grafički prikaz terena sa visinskom predstavom ili bez nje, samo što za razliku od katastarsko-topografskog plana ne sadrži obavezni prikaz granica parcele.
Topografski plan je crtež koji u digitalnom ili analognom obliku pokazuje glavne faktičke karakteristike na terenu, kao što su zgrade, ograde, putevi, reke, jezera... Pored toga na topografskom planu je prikazana i namena zemljišta, kao što su njive, šume, voćnjaci...
Topografski plan se izrađuje u razmeri koju zahteva investitor, odnosno projektant.
Specifikacija posebnih delova objekta je postupak kojim se uspostavlja vlasništvo na tačno određenom delu zgrade tj. nad stambenom jedinicom i njemu pripadajućih delova.
Ukoliko ste vlasnik stana u nekoj zgradi koja nije etažirana, vi ste ustvari vlasnik nedefinisanog dela zgrade.Skica posebnih delova objekta (skica uz V list) predstavlja grafički prikaz posebnog dela u okviru zgrade ( kuće ), odnosno u okviru pojedine etaže zgrade ( kuće ) i izrađuje se u pogodnoj razmeri.
Specifikacija posebnih delova objekta po etažama sadrži podatke o tim posebnim delovima objekta, a naročito:
• namenu,
• evidencijski broj,
• broj posebnog dela objekta,
• neto korisnu površinu,
• sobnost (strukturu),
• sprat (nivo) na kome se nalazi.
Sve što je izgradjeno kao što su kuće , zgrade , garaže , pomoćni objekti , putevi , pruge … moraju se geodetski snimiti i ucrtati u nadležni katastar objekata
Sa izgradjenim vodovima , instalacijama , kao što su elektro mreža , vodovod , kanalizacija , toplovod , telekomunikacije i prateće infrastrukture bilo podzemnim ili nadzemnim , obaveza investitora je da se uradi geodetsko snimanje i izvrši ucrtavanje u nadležni katastar vodova . Da bi se izvršilo ucrtavanje voda – vodova potrebno je izvršiti geodetska merenja na terenu , izmeriti svaku prelomnu tačku voda – instalacije , obavezno sa nadmorskom visinom .
Na osnovu izvedenog geodetskog merenja voda – instalacije radi se Geodetski elaborat za ucrtavanje vodova – instalacija i predaje u katastar vodova na ucrtavanje .
Apsolutno je neophodno uraditi geodetsko snimanje vodova – instalacija jer samo ucrtani vodovi – instalacije zvanično postoje i prilikom bilo kakvih radova ako dodje do oštećenja ucrtanog voda instalacije izvođač radova je dužan da nadoknadi štetu , u suprotnom ne snosi nikakvu odgovornost .
Udaljenost kladionice , objekta igre na sreću od škole , obrazovne ustanove je obavezan dokument za rad koji izradjuje geometar , geodetska agencija , geodetski biro a overava nadležni katastar .
Udaljenost kladionice do škole mora biti duža od 200 . m. najkraćom pešačkom stazom od ulaza u kladionicu do najbližeg dela škole . To se ustanovljava neposrednim geodetskim merenjem na terenu , obradom podataka merenja po kojima se pravi Elaborat a koji overava nadležni katastar .
Brzina i tačnost rada su posebno bitni jer nije moguće početi sa radom dok se ne uradi elaborat udaljenosti kladionice od škole a na osnovu njega dobije overena potvrda o udaljenosti .
Identifikacija parcele je postupak kada stranka ima podakte o parceli ( kao na primer broj katastarske parcele ili neki sličan podatak ) ali nezna ili nije siguran gde se nalazi i kako pronaći katastarsku parcelu . To se često dešava prilikom nasleđivanja – ostarinska rešenja i pri povraćaju zrmljišta – restitucija . Ako stranka zna gde mu je parcela na terenu ali nema nikakvih podataka , može se doći doći do broja parcele i sličnih stvari .
Ovaj postupak pronalaženja parcele radi se kad ne postoji potreba da se izvršiomedjavanje već samo pokazivanje placa , pokazivanje parce gde će se izvršiti upoznavanje stranke sa parcelom . Pokazivanje parcele može da se uradi i na avio i na satelitskim snimcima kao i da se napravi skica položaja katastarske parcele sa prilaznim putevima i pratećom infrastrukturom ( struja , vodovod , kanalizacilja i slično ) .
.svg)
